У оквиру фестивала КАРАВАН СРПСОГ ФИЛМА имаћемо задовољство да погледамо најбоља домаћа остварења из овогодишње кинематографије. Фестивал траје три дана и приказиваћемо по три пројекције дневно. Цена карте је 200 динара.
Због пандемије Корона вируса поменута традиционална манифестација није одржавана 2020.и 2021.године.
Из ових разлога ове године Културни центар “ Драинац” Блаце организује прославу за брачне парове који су се венчали 1970,1971 и 1972.године, по следећем распореду:
У понедељак, 28.11.2022.године у 14 часова прослава ће бити организована за парове венчане 1970.године.
У среду,30.11.2022.године у 14 часова прослава ће бити организована за парове венчане 1971.године.
У петак,02.12.2022.године у 14 часова прослава ће бити организована за парове венчане 1972.године.
Културни центар “Драинац” у наредном периоду слављенике ће позвати позивницима али како је готово немогуће контактирати све парове који прослављају јубилеј,многи живе у иностранству или ван територије општине Блаце, онда их овим путем позивају да узму учешће у овој манифестацији.
Програм за сва три дана манифестације почиње доласком парова у 13:30 у Културном центру “ Драинац”, у 13:45 фотографисање, у 14:00 часова заједнички ручак.
Сви заинтересовани који желе да присуствују манифестацији потребно је да се јаве најкасније до 25.11.2022.године на телефон 027-371-709 ради потврђивања доласка.
Трошкове фотографисања и заједничког ручка сноси Културни центар “Драинац” Блаце.
-Дођите да заједно прославимо Ваш велики јубилеј, поручују из Културног центра “Драинац” Блаце.
Културни центар Драинац у четвртак,10.новембра од 18 часова организује књижевно вече у оквиру којег ће бити представљена књижевна дела Ануше Балајане и Луке Јоксимовића – Барбатa.
О ауторима:
Ануш Балајан је књижевница и преводилац. Рођена је 20. маја 1965. у Јеревану (Јерменија). Дипломирала је на Факултету “Давид Анахт” у Јеревану и стекла звање специјалисте за међународне односе. Живи у Београду од 1995. године. Ануш се бави књижевношћу и преводилаштвом од 1990-их. Члан је Удружења књижевника Србије од јула 2019. год. Објављене књиге: Богињо моја, Двојезична збирка песама (српски и јерменски),“Поета” Београд (2014), Дрво чежње, Двојезична збирка песама (српски и јерменски), “Акција за слепе” Београд (2019). Један број њених песама је објављен у антологијама и часописима: УСКОР Антологија – 2015, изд. УСКОР; Сазвежђа 3, изд. Ускор – 2016; Видовдански зборник, 2015; Људи говоре/Пеопле саy – изд. Часопис „Људи говоре“ бр. 31/32 – 2017; Путопис: „Били смо у Јерменији“ објављен у наставцима у звучном часопису за културу и науку Благовир, бр. 5 и 6 (2016) и бр. 7 и 8 (2017). Преведена дела: са српског на јерменски: „Приче боје ватре“ аутора Луке Јоксимовића Барбата, изд. „Гракан хајреник“ Јереван – 2021.; Кратке приче и афоризми Луке Јоксимовића Барбата у часопису Гарун бр. 1/2017, Јереван. Песме и приче Луке Јоксимовића Барбата у часопису Арт. граканутјун (Инострана литература) бр.1/2018, издавач Лусакн, Јереван. Песме Миљурка Вукадиновића у часопису Норк, издавач Норк хандес, 4/2017. Јермени и Срби (двојезично: српски и јерменски), „Пешић и синови“ Београд (2020); Роман Српско срце Јоханово, аутор Веселин П. Џелетовић, објављен на јерменском у Јерменији, издавач Матиан пресс САД 2016. На јерменски језик је превела обиман роман Радомира Батурана Кустос Мезезија који чека на објављивање. Преводи на српски: бајка-роман Храбри Назар јерменског писца Мкртич Саргсјана, изд. „Акција за слепе“, 2022; Редовни час јерменског, аутор Мкртич Саргсјан, (супреводилац Л. Ј. Барбат), објављена у Градини бр. 72-73/2016, и као аудио књига, изд. Акција за слепе, 2016; прича „Виолончело“, аутор Арцви Бахчињан, објављена у Градини, бр. 82-83/2018 и у звучном часопису Мозаик, издавач ССС- 2017. Новембра 2019 године, Ануш је у Удружењу књижевника Србије одржала предавање о двојици великана јерменске културе – Комитасу и Тумањану, поводом 150 година од њиховог рођења.
Белешка о Луки Јоксимовићу Барбату Лука Јоксимовић Барбат, књижевник, филозоф, антрополог, музичар, информатичар и преводилац. Рођен је 1956. године у Барбатовцу (Србија). Дипломирао је филозофију и магистрирао антропологију на Филозофском факултету Универзитета у Београду. Био је докторант на Неw Сцхоол фор социал Ресеарцх у Њујорку где је претходно стекао звање мастера уметности. Звање доктора хуманистичких наука стекао је на Интернационалном универзитету Брчко дистрикт (Босна и Херцеговина), одбранивши докторску дисертацију на тему Реафирмација критичке антропологије и филозофије у савременим условима.Музиком се бавио професионално од 1978‐1987. Од 1987. до краја 1991. ради као истраживач сарадник на Институту за филозофију Филозофског факултета Универзитета у Београду. Објавио је музички албум (ЛП и касету), под називом Има нешто, 1990. Композиција «Мој град» била је хит недеље Радио Београда 1. Од 1992‐2010. посвећује се раду на пољу информатике. Са тимом инжињера израђује први читач екрана и синтетизатор гласа за српски и неколико других језика за персоналне рачунаре. То су били софтверско-хардверски пакети БЛАС 2.0, БЛАС 3.0 И БЛАС 4.0. Држи обуке из информатике. Члан је Удружења књижевника Србије од марта 2010. Његови књижевни радови (приче, песме и афоризми) заступљени су у књижевним часописима и антологијама, као што су: „Књижевне новине“, „Стремљења“, „Умно“, Антологија душе топличких песника, Фигуре у тексту – Градови у фокусу (Антологија српских песника рођених у периоду 1946-1996), Нису све болести за мене (антологија српског песништва о болести, болницама, болу), Прва еx-Yу антологија афоризама, Људи говоре… Објавио је и три приручника из информатике као и већи број публицистичких и теоријских чланака у часописима и другим публикцијама, као што су: Тхеориа, РТВ теорија и пракса, Дефектолошка теорија и пракса, Гласник Народне библиотеке Србије… Објављене књиге: Часовник (2022), изд. АС – Београд. Приче боје ватре (2009, објављена је и на немачком под називом Феуерфарбене Гесцхицхтен (2012), изд. (БОМ). Приче боје ватре су 2021. објављене на јерменском, у преводу А. Балајан, у чијем преводу на јерменски је објављен и један број његових песама и афоризама. Роман Код ошишане овце (2013), изд. «Арт» – Београд. Превођен је и на словеначки. Бави се друштвено‐хуманитарним радом. Председник је удружења „Акција за слепе”.
У четвртак, 03.новембра у 19 часова у холу Култруног центра “Драинац” у Блацу , биће отворена изложба слика под називом “Крушевљани у Блацу”. Љубитељи уметности моћи ће да се упознају са сликарством Крушевачких уметника: Јованке Рашовић, Ружице Којичић, Ане Јовановић, Снежане Јаковљевић, Јасмине Церовић Јовановић, Сање Луковић, Ђорђа Јовковића и Боре Стојановића.
Културни центар Драинац у Блацу у суботу 5.новембра организује књижевно вече и промоцију књига поезије „Шапат анђела“ и „За посебне људе“ ауторке Снежане Теодоропулоc.
Књижевно вече се организује у суботу, 5.новембра од 18 часова у Културном центру Драинац у Блацу , а улаз је слободан.
О књигама говоре: Небојша Гашић дипломирани филозов и др Милован Здравковић театролог.
Поезију читају: Прваци Народног позоришта Београд драмски уметници Лепомир Ивковић и Бошко Пулетић као и ауторка.
Поменути драмски уметници извешће и део представе Славне српске војводе.
У музичком делу наступиће тенор Милан Ракић и сопран Исидора Ђукановић.
О Ауторки:
Снежана Теодоропулос (девојачки Ђордјевић), рођена је 23.08.1963. године у Приштини.
Основну и средњу школу је завршила у Куршумлији.
Студирала је светску књижевност на Филозофском факултету у Приштини.
Завршила је Педагошку Академију у Марибору.
Била члан и радила у модној агенцији чувеног словеначког манекена Марјана Подлесника.
Живи у Београду и иностранству.
Говори пет језика.
Објавила је две књиге поезије у Београду, „ЗА ПОСЕБНЕ ЉУДЕ“ и „ШАПАТ АНЂЕЛА“.Песма „Записани“ у времену је добила Златни триптихон у Мркоњић граду, као једна од најлепших љубавних песама.Њена песма „Звала сам се Милица“ , посвећена трагично несталој девојчици за време Нато бомбардовања читала се у Београду на Стражевици поводом годишњице бомбардовања.
Песма „Дечаци са Кошара“ , била је део прославе Ослобођења града Ваљева и свуда где прилике то дозвољавају , кроз дивно казивање драмског уметника Лепомира Ивковића.
Њене књижевне вечери су посебно дирљиве и испуњене емоцијама и захваљујући посебној атмосфери на њима, увек су радо и много посећене.
У мају ове године на додели награда Фондације Арс Лонга за очување лепих уметности, добила је признање , захвалницу за допринос Српској култури уз лауерате Жарка Лаушевића и Мадам Пиано.
Она нема само шапат већ и глас Анђела певајући духовну музику којом додирује срца људи и невероватно комбинује уз своју поезију и на специфичан начин преноси гласом и кроз речи песама. Почевши од хора Ивке Петронијевић, Дивне Љубојевић у Београду, пева у више хора духовне музике у Србији и Немачкој.
У слободно време у својој уметничкој радионици пуној боја , папира, сатена, цвећа, конца, воћа и поврћа живи свој свет лепоте стварајући рукама.
Кроз објектив апарата или срца њен свет дели кроз слике, написане речи и музику.
У Културном центру „Драинац“ , у четвртак 13. октобар, у 12 сати отвориће се изложба фотографија „Гвоздени пук у посети српским светињама“. Ова изложба, која је до недавно била постављена у Музеју Топлице, сели се у Културни центар „Драинац „ у Блацу ,захваљујући љубазности господина Рафајла Јоксимовића- приређивача Изложбе, и председника удружења „Гвоздени пук“ из Прокупља. Фотографије су настале током посета чланова Удружења местима везаним за борбени пут славног „Гвозденог пука“. На 100-тинак фотографија приказани су манастири, цркве, споменици и бојишта, са поклоничких путовања у земљи и иностранству: од првих Немањиних задужбина и Латинске цркве до српских светиња из Арада и Темишвара…; од острва Вида, Кајмакчалана, Зејтинлика, Текериша… до споменика хероини Милунки Савић, споменика Стефану Немањи у Београду, и споменика „Гвозденом пуку“ у Прокупљу. Изложба на оптималан начин документује и обједињује историјски и верски аспект војевања „Гвозденог пука“ у балканским ратовима и Великом рату.
Ове године Фестивал ће се по први пут отворити ван Прокупља и то пројекцијом филма “То је Тома” у Културном центру Драинац у Блацу 1.септембра од 19 сати.
„То је Тома“, документарни филм о српском певачу народне музике, композитору и песнику, о човеку који је вечита инспирација многих. Филм обилује многим ексклузивним фотографијама и снимцима насталим током Томине деценијске плодоносне каријере. Редитељ филма је Владимир Ристић, а продуцент Оливер Пауновић.
Позивамо све заинтересоване да дођу на отварање ове велике међународне манифестације и да погледају и чују истиниту документарну причу о Томи Здравковићу, уз разговор са организаторима фестивала, редитељем и продуцентом, поручују из Културног центра “Драинац“ Блаце.
