Културни центар Драинац у Блацу у суботу 5.новембра организује књижевно вече и промоцију књига поезије „Шапат анђела“ и „За посебне људе“ ауторке Снежане Теодоропулоc
Културни центар Драинац у Блацу у суботу 5.новембра организује књижевно вече и промоцију књига поезије „Шапат анђела“ и „За посебне људе“ ауторке Снежане Теодоропулоc.
Књижевно вече се организује у суботу, 5.новембра од 18 часова у Културном центру Драинац у Блацу , а улаз је слободан.
О књигама говоре: Небојша Гашић дипломирани филозов и др Милован Здравковић театролог.
Поезију читају: Прваци Народног позоришта Београд драмски уметници Лепомир Ивковић и Бошко Пулетић као и ауторка.
Поменути драмски уметници извешће и део представе Славне српске војводе.
У музичком делу наступиће тенор Милан Ракић и сопран Исидора Ђукановић.
О Ауторки:
Снежана Теодоропулос (девојачки Ђордјевић), рођена је 23.08.1963. године у Приштини.
Основну и средњу школу је завршила у Куршумлији.
Студирала је светску књижевност на Филозофском факултету у Приштини.
Завршила је Педагошку Академију у Марибору.
Била члан и радила у модној агенцији чувеног словеначког манекена Марјана Подлесника.
Живи у Београду и иностранству.
Говори пет језика.
Објавила је две књиге поезије у Београду, „ЗА ПОСЕБНЕ ЉУДЕ“ и „ШАПАТ АНЂЕЛА“.Песма „Записани“ у времену је добила Златни триптихон у Мркоњић граду, као једна од најлепших љубавних песама.Њена песма „Звала сам се Милица“ , посвећена трагично несталој девојчици за време Нато бомбардовања читала се у Београду на Стражевици поводом годишњице бомбардовања.
Песма „Дечаци са Кошара“ , била је део прославе Ослобођења града Ваљева и свуда где прилике то дозвољавају , кроз дивно казивање драмског уметника Лепомира Ивковића.
Њене књижевне вечери су посебно дирљиве и испуњене емоцијама и захваљујући посебној атмосфери на њима, увек су радо и много посећене.
У мају ове године на додели награда Фондације Арс Лонга за очување лепих уметности, добила је признање , захвалницу за допринос Српској култури уз лауерате Жарка Лаушевића и Мадам Пиано.
Она нема само шапат већ и глас Анђела певајући духовну музику којом додирује срца људи и невероватно комбинује уз своју поезију и на специфичан начин преноси гласом и кроз речи песама. Почевши од хора Ивке Петронијевић, Дивне Љубојевић у Београду, пева у више хора духовне музике у Србији и Немачкој.
У слободно време у својој уметничкој радионици пуној боја , папира, сатена, цвећа, конца, воћа и поврћа живи свој свет лепоте стварајући рукама.
Кроз објектив апарата или срца њен свет дели кроз слике, написане речи и музику.